Prava i dužnosti

Ugovori o radu se zaključuju najčešće pismeno. Međutim i usmeni ugovori važe. Ovdje važe zakonske odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Tu su sadržani minimalni standardi koji se moraju ispoštovati. Tako i osobe bez pismenog ugovora imaju različita prava, ali i obaveze.

Zaposleni u Švicarskoj imaju različita prava koja su regulisana zakonom. Najvažnija su:

• Poslodavci su obavezni da svoje radnike prijave kod socijalnih osiguranja, da za njih zaključe osiguranje u slučaju nezgode, kao i da sami plaćaju jedan dio tih doprinosa.
• Svi zaposleni imaju pravo na plaćen odmor u trajanju od najmanje 4 sedmice. Ovo važi proporcionalno i za osobe koje su plaćene na satnicu ili koje ne rade puno radno vrijeme.
• Maksimalno dozvoljeno radno vrijeme iznosi 50 sati sedmično. U nekim privrednim granama postoje radne sedmice od samo 45 sati a u drugima je dozvoljeno duže radno vrijeme. Zaposleni imaju pravo na najmanje jedan slobodan dan u sedmici.
• Zaposleni imaju pravo na dobivanje pismenih preporuka od strane poslodavca.
• Osoba, koja se razboli ili je doživjela nesreću, a radi duže od tri mjeseca u istoj firmi, ima pravo da određeni period prima platu.
• Trudnice i žene, koje su rodile, imaju posebna prava.

U Švicarskoj ne postoji zakonska minimalna plata. Međutim veliki broj privrednih grana ima kolektivni ugovor (GAV | CCT), u kojem su navedene minimalne plate. Žene i muškarci imaju pravo na jednaku zaradu za isti rad. U kolektivnom ugovoru predviđeni iznosi predstavljaju bruto plate. Međutim, isplaćuje se neto plata od koje su već oduzeti doprinosi za socijalna osiguranja (Sozialabzüge | Déductions sociales). Kod većine osoba sa boravišnom dozvolom B, dozvolom F ili N, dozvolom za kratkoročni boravak L ili osobama sa pograničnom dozvolom G porez na primanja se odbija direktno od plate (Quellensteuer | Impôt à la source).

Kada dođe do otkaza obe strane, kako poslodavac tako i zaposleni, moraju ispoštovati ugovorom navedeni otkazni rok. Momentalni otkaz je dozvoljen samo u izuzetnim slučajevima. Zaposleni mogu uvijek zatražiti pismeno obrazloženje otkaza. Osoba, koja se razboli ili doživi nesreću, zaštićena je od dobijanja otkaza. Takođe i žene, koje su trudne ili su tek rodile, su zaštićene od otkaza. Nepravedno dobijeni otkazi se mogu osporiti na sudu. Ukoliko zaposlena osoba sama da otkaz, to kasnije može imati uticaj na visinu naknade koja se dobija od kase za nezaposlene.